PROFIL TIMA

RAD

OSNOVNI PODACI

Rad Klub osnovan: 1958. godine
Predsednik kluba: Branko Miljković
Kapacitet stadiona: 6000
Adresa: Stadion Kralj Petar I, Beograd
Web adresa: www.fcrad.co.rs
Trener: Aleksandar Janjić

BIOGRAFIJA TIMA

Fudbalski klub RAD osnovan je u prvoj polovini 1958. godine tako što je Gradjevinsko preduzeće RAD iz Beograda prihvatilo ideju svog Mašinskog pogona da preduzeće preuzme registraciju i mesto na tabeli u III razredu malog voždovackog kluba FK Razvitak. Tako moćno preduzeće kakvo je bilo GP RAD - Beograd moglo je da preuzme i neki klub znatno višeg ranga takmičenja - ali bio je to poduhvat grupe fudbalskih entuzijasta, na početku bez većih sportskih aspiracija. Tako je FK RAD startovao u najnižem rangu takmičenja, sa dva velika fudbalska rivaliteta: naselja Banjice i Jajinaca, i preduzeća GP RAD i Komgrap, koji je preuzeo klub iz Jajinaca, tako da se rivalitet u gradjevinarstvu preneo i na fudbal.

Osnivač FK RAD je bio GRADJEVINSKO PREDUZEĆE "RAD" iz Beograda, Kosovska 31, a ovo gradjevinsko preduzeće bilo je glavni pokrovitelj Kluba u najlepšim i najtežim trenucima od osnivanja do skora.
Fudbalski poklonici iz GP RAD koje možemo smatrati osnivačima Kluba bili su:

- Petar Djerasimović - prvi predsednik,
- Radojica Tanasijević - generalni sekretar,
- Željko Marjanović - finansijski rukovodilac
- Ljubomir Lazić - prvi potpredsednik

Osnivačima se mogu smatrati i svi oni koji su 1958. igrali za klub - ali za ovu priliku primereno je istaći ova četiri imena.
FK RAD je imao generaciju izuzetnih mladih igrača školovanih u prvoligaškim timovima i onih iskusnijih igrača iz kolektiva: Lazar Slavković, Djurdje Živković, Vladimir Acević, Teodor Šušnjar, Milan Abramović, Brana Djaković, Aleksandar Banić, Živojin Rafailović, Aleksandar Andrejić, a malo kasnije i Sreten - Sele Antić, Milan Jovanović - Selja i drugi.
Prvi trener je bio Nikola Marjanović, predratni reprezentativac.

Od opštine je dobijen teren u centru Banjice na kome je GP RAD napravio igralište. Postavljeno je i nekoliko redova betonskih tribina, za ekonomat se koristila pokretna kućica, a kasnije su izgradjene svlačionice i restoran. Organizacija Kluba i svi drugi uslovi bili su nepojmljimi za taj rang takmičenja. Kao razultat izvanredne ekipe i uprave sledeće četiri godine FK RAD svake godine prelazi u viši rang takmičenja. Na Banjici je uvek bilo 2 do 3 hiljade gledalaca. FK RAD je imao izuzetno efikasan napad sa kontrama i postizali su mnogo golova što je privlačilo publiku. Klub je vezao za sebe Banjicu i okolinu. Navijalo se žestoko i kod kuće i u gostima, ponekad su to bili kontakti bliske vrste slični onima koje danas imaju UNITED FORCE.

FK RAD je tako izuzetno brzo ušao u Beogradsku ligu jer je u to vreme bio superioran u beogradskom nižerazrednom fudbalu i to takmičarski, u organizaciji, u opremljenosti i primanjima. Svi igrači su bili zaposleni u nekom od pogona GP RAD i to kao fudbalske vedete i navodno kao referenti za rekreaciju, primali redovno lični dohodak a kao igrači i posebne premije koje nisu bile male.

Polako ali sve čvršće Klub je postojao i značajan segment reklame i poslovne politike GP RAD, tako da je delio sudbinu firme u potpunosti, a za uzvrat pronosio ime Osnivača u medijima poznato kao "GRADJEVINARI", organizovao rekreaciju zaposlenih, medjupogonska takmičenja i bio prvak Srbije i Jugoslavije gradjevinara više puta.
U periodu od 1965. do 1969. godine FK RAD sa promenljivim uspehom igra u Beogradskoj ligi jer je polako došlo do smene generacija. Klub i dalje mnogo znači Osnivašu i obrnuto. FK RAD u tom periodu vode Ljubomir Lazić i Radomir Antić, uspešniji treneri su bili Djordjević i Djurdjević, a vodeći igrači Ratomir Janković, Vlada Vlaović, Matović, Zoran Bulatović, Dutina, Čeh i drugi.

Kada je u Firmi sazrelo uverenje da treba ići u republički rang takmičenja, jer je takmičenje u Beogradskoj ligi prestalo da bude atraktivno, na čelo kluba dolazi Dragan Alavantić, kao predsednik, Sreten - Sele Antić, za šefa stručnog štaba i Djurdje Živković kao potpredsednik. Klub se redizajnira u potpunosti u svim segmentima. Menja se organizacija, stručni rad, način nagradjivanja, boje dresova, dovode kvalitetni igrači, forsira se rad omladinske škole, ide se na pripreme van Beograda, čak i u ČSSR, menja se intenzitet i sadržina treninga, uvode redovni karantini, kontrola igrača, nabavlja vrhunska oprema, organizuje ekonomat, sve se menja.

Za samo tri naredne godine FK RAD se doslovno prošetao kroz Beogradsku ligu, a zatim i kroz Srpsku ligu. U tom periodu je ostvareno i prvo inostrano gostovanje. FK RAD je gostovao u Kuvajtu gde je GP RAD gradio čuvene tornjeve. Ostvareni su izvanredni sportski rezultati, finansijski i reklamni efekti.
Dogodila se i velika reorganizacija saveznih liga koju je FK RAD, kao prvak Srpske lige maksimalno iskoristio: u dva susreta FK RAD je izbacio Voždovački (današnji FK Voždovac) iz II savezne lige i tako 1973. godine ušao u Drugu saveznu ligu. Bilo je to više od onoga što je GP RAD imao u planu, jer je takmičenje u saveznom rangu povećavalo sve troškove. Ali tada je lansirana najpopularnija poslovica te godine u GP RAD: "Beba se rodila, valja je ljuljati".

U periodu takmičenja u Srpskoj ligi i prvih godina u Drugoj saveznoj nosioci igre bili su Aleksandar - Saša Marković, Dragoljub Živković - Ribica, Branimir Kantar, Miša Odavić, Dušan Lazarević, kao i Voja Vagić, Zoran Bulatović, Ratomir Marković, Dragan Kokotović i drugi. Suvereni šef stručnog štaba, trener Prvog tima, vodja ekipe i veliki pobornik što čvršćih veza sa GP RAD bio je Sreten - Sele Antić.

GP RAD i FK RAD uspevaju s mukom da 1971.godine dobiju skoro sedam hektara zemljišta sa Kraljevom tribinom. GP RAD ulaže ogromna sredstva u vraćanje u život zapuštenih tribina, adaptaciju unutrašnjosti objekta, izgradnju tri terena, ogradjivanje, ozelenjavanje, infrastrukturu, a najveće zasluge ima inž. Aleksandar Jojić, generalni direktor.
Klub je 1973.godine usao u II Saveznu ligu, postao stabilan drugoligaš, poštovan i cenjen u takmičenju i svim fudbalskim forumima. Postizani su različiti plasmani, u više godina FK RAD je mogao da bude prvak i mnogo ranije da udje u Prvu saveznu ligu - ali u GP RAD još nije bilo za to spremnosti i sindikalno - političke podrške.

U drugom periodu takmičenja u Drugoj saveznoj ligi svakako treba pomenuti sledeće igrače koji su davali veliki doprinos: Duško Ajder, Miodrag Vranješ, Vladan Radača, Korak Bogdan, Ivica Jovanović, Zoran Jeftovići ostali.
Treneri koji su ostvarili bolje rezultate posle odlaska Sretena Antića bili su Žarko Nedeljković, Dragan Gugleta, Zoran Miladinović i Marko Valok ali svako sa svojim specifičnostima.
Presednika kluba u ovom periodu bilo je više da bi obezbedjivali sredstva ali se na sreću nisu mešali u fudbal (Cvetanović, Kovačević, Ljumović, Mandić i ostali).
Praktično Klub su vodili i predstavljali u organima FSS i FSJ Milan - Selja Jovanović, Mr Djurdje Živković, Ratomir Janković, Ilija Joksimović, Petar Pešić, Aleksandar Krdžić, Zoran Bulatović, Miloš Rajaković i ostali.
Takmičenje u Drugoj saveznoj ligi u SFRJ je bilo kvalitetno, bilo je teško biti prvak – ali u Klubu je stalno tinjala želja da se krene napred. Trebalo je samo da Osnivač to postavi kao zadatak i obezbedi potrebna sredstva, koja nikada za tu namenu nisu bila mala.

Prva savezna liga u velikoj Jugoslaviji je bila veoma jaka, pojedini klubovi bili su evropskog ranga, a stabilan prvoligaš je morao imati jaku materijalnu podršku Republike, nekog grada, JNA ili MUP-a poput Crvene Zvezde, Partizana, Hajduka, Dinama, Sarajeva, Veleža i drugih. FK RAD je imao samo svoj GP RAD i njegove kooperante. Firma nije želela antireklamu sa brzim ulaskom u Prvu ligu ali i brzim ispadanjem, kako se dogadjalo mnogim klubovima. Da se krene u akciju za ulazak u Prvu ligu odlučila je spremnost kompletnog rukovodstva GP RAD i pogona, koji su shvatili značaj Kluba kao reference na svetskom tržištu. Animirane su sve potrebne strukture u preduzeću.

Tim koji je uspeo da izbori ulazak u elitu činili su:
Radača Vladan, Stevanovic Goran, Vranješ Miodrag, Banjalić Slobodan, Ajder Duško, Djoinčević Čedomir, Milošević Goran, Jovanović Ivica, Korak Bogdan, Jevtović Zoran, Aničić Dragan, sa trenerom Žarkom Nedeljkovićem koga je pred kraj sezone, nastavivši u istom pobedničkom ritmu zamenio Dragan Gugleta.

Tako je počeo uspešan prvoligaški život Kluba koji je počeo od najnižeg ranga takmičenja, koga je izdržavalo samo jedno gradjevinsko preduzeće, Kluba koji nikada nije ispadao iz lige u koju je ušao, Kluba koji je 1989. godine izborio mesto za takmičenje u Evropi.

Ostaće upamćena utakmica izmedju našeg Rada i slavnog grčkog Olimpijakosa, odigrana na Banjici, 13.08.1989.godine, dobijena rezultatom 2:1. Pomalo nesrećno primljen gol u 90. minutu odlučio je koja će ekipa ići dalje jer je u revanšu, na svom terenu slavio Olimpijakos, pobedivši FK Rad sa 2 0.
FK RAD je čudo od istrajnosti, upornosti i uspeha. Kao prvoligaška ekipa ostvaruje rezultate koje ga čine standardnim i stabilnim prvoligašem, sa kojim se igra sportski i na čijem se stadionu gostuje bez straha, osim straha za rezultat. Sigurno je da je u ovom rangu takmičenja ta tradicionalna upućenost Kluba isključivo na GP RAD u odredjenoj meri i limitirala rezultate – ali je ta upućenost na GP RAD bar pružala stabilnost i izvesnost.
Klub se profesionalizovao, davao reprezentativce (Vladan Radača, Zoran Mirković, Miroslav Djukić, Ljubinko Drulović, Goran Bunjevcević, Željko Cicović, Vuk Rašović, Vladimir Jugović, Miroslav Stević, Boban Dmitrović...). Sa igračima se gaji poseban odnos poverenja. Kroz Klub je za 47. godina postojanja prošlo više stotina prvotimaca i više hiljada igrača ostalih kategorija, više desetina igrača je otišlo u inostranstvo i većina njih se uvek vraćala u Klub, kao svoj matični, do novog transfera.

Kao svi veliki klubovi i FK RAD ima i svoje organizovane navijače UNITED FORCE, specifične i prepoznatljive, odane do kraja, bez kojih bi utakmice na Banjici bile kamerne.
Igrači koji su obeležili period takmičenja u Prvoj saveznoj ligi bili su Ajder, Vranješ, Korak, Djoinčević, Radača, Milinkovic, Drulović, Djukić, Mirković, Taševski, Cicović, Ševo, Riznić, Vasić, Drinčić, Vignjević, Pašić, Bunjevčević G., Rašović, Nikolić S., Stevanović B. (četvrti strelac u SRJ), Ranković A. i ostali.

Najuspešniji predsednik sa velikim uticajem na takmičenje i sudijske organe bio je Milan Jovanović – Selja, a značajan doprinos dali su i Miloš Dimitrić i Miloš Mandić. Oni koji su iz drugog plana konstantno u dužem periodu radili u klubu brojne organizacione, finansijske, menadžment, predstavničke, kao i poslove transfera igrača, kontakte sa javnošću i navijačima i brojne druge poslove bili su: Mr Djurdje Živković, Ilija Joksimović, Zoran Kostić, Petar Pešić, Miloš Rajaković (predsednici, potpredsednici, direktori), Branimir Kantar, Miodrag Odavić, Branko Rosić (sekretari).

Kada je kao i sva druga društvena preduzeća, i GP RAD došao u veliku krizu i otpočeo tešku borbu za opstanak, to se odmah odrazilo i na klub i jedan jedini put u svojoj istoriji Klub je prešao u niži rang. Opasnost za opstanak Kluba je visila u vazduhu jer kad klubu krene loše mnogi dižu ruke i kritikuju. Na sreću mladji kadrovi u Klubu shvatili su šta valja činiti. Dolaskom Ranka Stojića (proslavljenog golmana FK Partizan, Dinamo - Zagreb, Lijež, Anderleht, Šarloa, Antverpen, a danas internacionalnog fudbalskog menadžera sa licencom FIFA) kao savetnika, kompletno nove, mladje, i vrlo ambiciozne uprave, usledili su bolji dani za FK RAD. Nadjen je novi finansijer koji značajno investira u terene, objekte, takmičenja i praktično pokriva najveći deo troškova Kluba. Ulaže se u nove igrače, gradi se jedan novi, redizajnirani evropski imidž kluba sa osloncem na tradiciju – i u novim uslovima tržišne privrede to treba podržati, pozdraviti i uključiti se...

POVEZANE VESTI